KAKO NAVIJATI !?

Radni sastanak u Fudbalskom Savezu Srbije, podrucni odbor u Johanesburgu.

Strategija kako do pobjede ovdje je dogovorena!

Sad mi je malo jasnije!  Rezultat utakmice vec znate (vi koje to interesuje). Rezultat mojih osjecanja glede utakmice cu saopstiti, onima koje to interesuje.

Utakmica Njemacka - Srbija pocela je u 7 sati ujutro po ovdasnjem, toroncanskom vremenu. Dolaze mi ljudi u kancelariju, javljaju: "Srbija vodi 1:0!" Nedugo zatim: "Srbija pobijedila!" Raduju se ljudi. Ozareni. Sve to zbog mene. Da ih ne bih razocarao, i ja se kao radujem. Lakse mi je to, nego da i njima objasnjavam svoje cudne osjecaje. Kako njima da objasnim da ja, nakon sto vidim sve ove slike, osjecam mucninu... Ne objasnjavam nista, "radujem se". Kad to vec nisam uradio svojim radnim kolegama evo da bar ovdje prokomentarisem ove slike (inace objavljene u e- Novinama).

Cjelivanje po pravilniku Fudbalskog Saveza Srbije urodila plodom.

Mrska Njemacka porazena 1:0!

(Pitam se: Kako li se cjelivaju oni koji ne ljube krst, ili ljube neki drugi 

a znaju igrati fudbal i zive u toj istoj drzavi!?)

Ovo necu ni komentarisati. Nije pristojno...

Pitam se da ja nisam malo "iscasen"?! Na srecu, nalazim da nisam jer evo ima jos ljudi koji sve ovo slicno dozivljavaju. Procitajte, pa se uvjerite. Covjek rodjen  u Srbiji i, zivi u Srbiji, i misli k'o i ja, ili ja mislim k'o i on, svejedno!

Milan Marinkovic : Delta sa cetiri ocila

Mozda smo mi obojica malo "iscaseni"?!

Mozda se mi i promijenimo do kraja prvenstva?! Samo kojega?

Citam sada napise poslije pobjede. Svi, bas svi (cak i u e-Novinama), isticu kako je ovo prva pobjeda Srbije nad Njemackom nakon 1973! Tu sam pukao. Hej, koje Srbije? Jel, oni to misle da smo svi mi u toj Jugoslaviji bili Srbija? Ili da samo Srbija ima prvo da bude nasljednica te Jugoslavije? Ko biva jedina se borila da Jugoslavija opstane. Toliko se dobro borila da je sve rastjerala iz nje i od sebe!

Potpuno je jasno ko je ustvari "iscasen"!

Ovo vise  nema nikakve veze sa fudbalom ali ima sa jednom drugom rijeci koja pocinje sa "f": Fuck off!

P.S. Svima onima koji se iskreno raduju uspjehu reprezentacije Srbije, i kojima ne smeta ovo sto meni smeta, i koji ne vide ono sto ja vidim, i koji ne cuju ono sto ja cujem, se izvinjavam. Njima je sada sigurno lijepo. "Hljeba i igara!" 

Iskreno me obradovao vodstvo pa kasnije i nerijesen rezultat Slovenaca sa USA koji ih vodi jedan korak do kvalifikacije u slijedeci krug. Slovenci sigurno nisu svoju reprezentaciju vodilli u crkvu prije takmicenja, jer Slovenacka fudbalska reprezentacija je nacionalno raznovrsnije i od npr. fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine, sto je jos jedan apsurd, ali to je vec neka druga tuzna prica sa nasih prostora...

VUVUZELE SAMPIONAT SVIJETA

Mozda ce ovogodisnje svjetsko prvenstvo u fudbalu biti upamceno po dobrom nogometu, sportskom ponasanju fudbalera, divnim golovima, jos ljepsim potezima fudbalera. Mozda... Ali do sada najvise reakcija su izazvale VUVUZELE i njihova tradicionalna upotreba na fudbalskim utakmicama u Juznoj Africi. Zvuk koji hiljade vuvuzela na stadionu  izaziva je jednostavno nepodnosljiv. Vjerujem da se svi koji to ranije nisu doziveli , a sada se nalaze u publici u Juznoafrickoj Republici, osjecaju kao da su napadnuti  ogromnim rojem pcela, osa, bumbara i ponekim slonom. I sve to pomijesano zajedno leti oko njihovih glava. Ko u tome moze uzivati - neka mu je! Kako je igracima - vec se nazire iz protesta. Kako to sve utice na psihu, jos nije ispitano, ali bolnice i one ustanove se popunjavaju ubrzano. Kako je nama jadnicima sto to zujanje slusamo gledajuci prvenstvo na TV, moze se zamisliti iz protesta hiljada i hiljada ljubitelja fudbala sirom svijeta. Ali mi bar imamo sansu da ukinemo ton, pa onako na gluvo gledamo utakmice, i bar odgodimo svoje ludilo. E sad, pocele su vec rasprave hoce li se to izludjivanje ukinuti, zabraniti, protjerati... Stigao je i odgovor sa naviseg mjesta  - NECE!

Tako je rekao ovaj gospodin sa slike, inace predsjednik FIFA,  Svicarac Sepp Blatter, poznat po nadimku "Zardjali vozac". A zasto nece? Pa prvo, gospodin Blatter je malo nagluv i on taj roj ni ne cuje, cak se i cudi zasto neko uopste protestuje. Drugo, to je Juznoafricka Republika, u kojoj u vjekovnoj slozi i ljubavi zive crnci i bjelci. Vuvuzele su tradicionalni instrument crnaca. Cackati na tu temu, i ukidati crncima demokratsko pravo da izrazavaju svoje osjecaje u svojoj zemlji na nacin kako oni zele, je isto kao i cacnuti u pcelinjak. Krajnji rezultat je isti - vuvuzele! Kuzite!?

Da se vratim na nase terene gdje ljudi isto tako zive u vjekovnoj ljubavi. Cijelu utakmicu Srbija - Gana sam odgledao pitajuci se navijam li ja za Srbiju, kao sto sam i obecao,  ili ne. I vjerujte mi, nisam nasao odgovor. U jednom momentu navijam, i radujem se sansi ili odbrani fudbalera Srbije. A onda kamera pokaze neke tamo nazovi navijace sa kokardama i onim oficirskim kapama, kojima je politicka poruka vaznija od fudbala, i ja prestanem navijati jer ne pripadam tom koloritu, pa me u momentu obraduje sansa Gane - samo da vidim one sa tribina ozaloscene. Onda mi razum opet kaze: "Sta ti je? Pa nije ti Gana bliza od srodnih ti! Nisu svi kao ovi "navijaci". Sta ti imas s Ganom?"  Slusajuci svoj razum srce pocne traziti igraca lijepog sportskog ponasanja, lijepog poteza, da ga zavolim , pa cu uz njega i ostale. I vidim, ima nade... A onda onaj Kuzmanovic ( ne onaj sto je predsjednik Republike Srpske, taj je prestario i da sam ide u WC) odigra rukom u sesnaestercu, na ocigled cijelog svijeta. I nakon sto sudija odsvira penal, on mu se poce kleti svacim kako on to nije uradio; boga mi, majke mi.  Pa kako navijati za takvu budalu. Nije budala sto je tako budalasto pogrijesio. Svame man se to moze desiti.  Ali kleti se i lagati pred milionima u svijetu moze samo budala. Da se uhvatio za glavu i pokunjao, mozda bih i nastavio navijati za Srbiju. Ovako, neka im je Gana pokazala da nije lijepo lagati, ni ulagivati se majmunima sa tribina, ni slikati pred savezom, ni... Cekam drugu utamicu protiv Njemacke, i vise me interesuje rezultat mojih navijackih osjecanja nego rezultat utakmice. Izvjestaj slijedi....

Ni sudija nije odolio sarmu trice. Kad ga prije naucise?!

LJILJA M.: FILOZOFIJA FUDBALSKE IGRE iliti LOPTA JE OKRUGLA

Lijepoj prici Ljilje M. su sport, fudbal i stadion samo okvir.

Sve drugo je ljubav. Uzivao sam citajuci. Hvala.

Tvoj momak M. je sretan covjek.

***********************

Bilo je to jedne davne godine, studentska vremena. Moj momak došao u Beograd da me posjeti, na par dana. Bilo možda proljeće, sunčano vrijeme, kej, Ušće, Kalemegdan i sve što uz to ide…

Između ostalog, veli on meni tada da je dobio karte za fudbalski derbi (?!) na Marakani, i to karte za zapad. Sa sportom ja nikad nisam bila „na ti”, pogotovo ne sa fudbalom. Ovo ZAPAD mi, recimo, nije ništa značilo. Al’ hajde, meni je, zna se, lijepo bilo biti s njim, pa makar i na tom stadionu!

Nisam primijetila ni da smo mnogo ranije krenuli na utakmicu, a onda vidim da haman cijeli grad teče u istom pravcu... rijeka ljudi... Sam ulazak na stadion potraja, jedva sam dočekala da sjednem. Onda shvatih da smo mi zapravo stigli među prvima, jer su se još dugo popunjavale tribine i podizala atmosfera velikog iščekivanja. Bilo mi zanimljivo, takvom sam ja zapravo zamišljala atmosferu antičkog teatra. Oko mene sve više zastava, truba, kojkakvih čegrtaljki, a ja mislim na sendviče i termos s kafom... kad... dva reda iza nas ugledah, bogami Ljubu Tadića, pa još neke velike glumce, književnike, pa poznate uglednike... među nama, običnom rajom, izgledali su savim obično.

Dok je dole mala, pirgasta lopta letjela s kraja na kraj zelene površine, a njih 22 za njom trčali k’o ludi, hiljade ljudi je sve snažnije pulsiralo u sve bržem ritmu. Zaglušujuća buka slijevala se u krešendo, a onda vrhunac! 1:0 ! Janković dao gol! Ljutito se tad i M. spustio na sjedište, brondao... meni bilo pomalo smiješno, al’ ne htjedoh da pristajem na muku. Gledam reakcije onih poznatih u publici. Samo je Veljko Vlahović ostao smiren, kao i uvijek. Golova više nije bilo. Toliko izlivenih emocija zbog jednog gola.

I danas smatram da po pitanju primljenog gola ne možeš ništa dok god je lopta okrugla! Poslije sam još slušala o ‘’filozofiji fudbalske igre’’...

Bila je to dakle moja jedina fudbalska utakmica u živo, rado je se sjetim... po suncu koje nas je cijelo vrijeme kupalo i po plavetnilu iznad zelenog stadiona koje je kasnije postalo zagasito, po šarenilu koje je titralo tribinama, po toliko mnogo poznatih lica u masi navijača, po sjaju u oku moga M!

I zato dok se ovih dana na TV vrte prenosi iz Pretorije, ja nešto svoje radim, al’ ipak zraknem prema ekranu ne bih li vidjela šta to neprestano jednolično zuji (M. kaže da je to afrički navijački specifikum). Pomislim na ono sunčano beogradsko popodne i sve što uz to ide...

A kad sam prije koju godinu vodila đake na ekskurziju, nisam se previše ženski čudila zašto je toliko važno i neizostavno posjetiti Nou Camp u Barceloni. Pogled sa tribina je zbilja veličanstven, meni k’o onda na beogradskoj Marakani! Mojim đacima iz savim drugih, takođe razumljivih razloga.



Svima pozdrav, Ljilja M.

INTERVJU: VEDRANA RUDAN

Veoma zanimljiv intervju objavljen u Pressmagazinu. Iz Svedske ga  u kosarkasku svjetsku mrezu ubacio Ante Djogic, nekada kosarkas sampionskog tima Bosne.  Angel prihvatio i proslijedio dalje medju banjalucke kosarkase. Ja ga evo, postavljam da ga svi procitamo. Stavovi Vedrane Rudan  razbijaju tabue, stoga su neki pomalo kontroverzni,  svakako drugaciji. Sa vecinom njenih stavova cemo se sloziti ( ili ja tako mislim), sa nekima se vjerovatno necemo, ali pera joj ne mozemo odbiti na ostrini jezika,  jasnom i efektnom izrazavanju. 

Usput, igrom slucaja, Ante Djogic dolazi iz Svedske u USA i bas ovih dana ce biti u posjeti kod Sopena u Kaliforniji.  Mozda uskoro pogleamo i poneku njihovu zajednicku sliku.

Svijet je zaista "globalno selo"!

****************************

Soroš je glavni terorista, a ne Bin Laden



Najkontroverznija hrvatska književnica u ekskluzivnom intervjuu za Pressmagazin govori zašto će Srbi i Hrvati konačno postati braća u Iraku, objašnjava ko drži svet u šaci i diriguje globalnom krizom i kako ćemo se probuditi na svoj četrdeseti rođendan shvativši da u životu nemamo ništa osim kredita

Od samog početka svoje književne i novinarske karijere Vedrana Rudan je svojim stavovima regrutovala verne obožavaoce, ali i opake protivnike. Još od otkaza koji je dobila kao prva osoba koja je pala u Tuđmanovoj „slobodi", preko kontroverznog romana „Uho, grlo, nož", pa do prošlogodišnjeg javnog linča zbog napada na Izrael, ne prestaje da se diže prašina oko tekstova i izjava ove popularne književnice koju su u spisak sumnjivih stavili Katolička crkva, bivši i sadašnji režimi, ali i američki Stejt department. Povodom izlaska novog romana „Dabogda te majka rodila" Vedrana Rudan je dala ekskluzivni intervju Pressmagazinu u kojem je objasnila zašto narodima na ovim prostorima nema pomoći pa je otuda besmisleno boriti se za njihova prava.

• Na početku tranzicije rekli su nam da je ona oročena i da moramo da prođemo kroz nju kao i svi. Međutim, ne vidi joj se kraj iako je već uveliko izvršena podela na „gospodare" i „robove". Šta nas još čeka i u kojoj smo fazi?

- Nema nikakve dileme da će ovo stanje trajati doveka, samo će nijanse biti prihvatljivije ili ne. Trenutno je to samo korak do još težeg ropstva i biće nam sve gore i gore. Kapital ima sredstva kontrole. Ima dirigovanu bedu i dirigovan pad evra, rast dolara i obrnuto. Nedavno su nemački novinari izneli tezu da svet ne uništavaju teroristi sa turbanom, kao npr. Bin Laden, jer ko zna da li on postoji i da li je ikada postojao, već su jedni od najvećih svetskih terorista Soroš i kompanija. Oni ubijaju i uništavaju više ljudi u jednom danu nego što je to Bin Laden učinio za deset godina. To su teroristi u finim odelima koji drže svet u šaci i nikome ne pada na pamet da na njih baci bombu jer se do njih ne može doći. Bin Laden i opasni momci u turbanima mogu baciti bombu na voz, avion, metro, ali ne mogu doći do onih pravih i za mene je Soroš glavni terorista, a ne neki tamo Muhamed Bili Bali. Ponosna sam na svoju rečenicu „Pet 'koka-kola' jebe celi svet", i to sam rekla 2009. i pokazalo se da sam bila u pravu. To je suština, a nama ostaje samo pitanje koje ćemo sigurno sebi postaviti „Kako to da imam 40 godina, a nemam u životu ništa osim kredita".

• Svedoci smo idiličnih odnosa Tadića i Josipovića, koji su imali čak tri susreta u mesec dana. Da li ima šanse da se ta idila prenese i na dva naroda i da i oni počnu da žive u dobrosusedskoj harmoniji koju može pokvariti samo neka Kecmanova trojka u poslednjoj stotinki?

- Mi Hrvati i vi Srbi mislimo da smo bitni, ali nismo. Mi smo dva naroda koja su zavadili političari, predsednici država, a ti predsednici su bili projekat, a ne neke posebne ličnosti. Međunarodnom kapitalu je trebalo da se Srbi i Hrvati pokolju i onda su Srbima kao jedinu varijantu ponudili Miloševića. Oni su ga izabrali, a ne srpski narod, kao što su i nama ponudili ustaše iz Kanade i Tuđmana. Njih dvojica su se uglavnom dobro slagali, a mi smo se dobro klali. Sada su u ponudi „projekat Josipović" i „projekat Tadić" i među njima nema razlike. Jedino što je Tadić mnogo lepši, ali oni nisu plaćeni da misle, već da izvršavaju i ništa što rade nije njihova ideja. Sad se Tadić i Josipović sreću u mom rodnom gradu Opatiji i smeše se. Klanje je aut, jer je projekat da Srbi i Hrvati treba da budu braća i da kao takvi odu u Irak, Iran ili Avganistan i da kao braća tamo kolju već koga treba da kolju. Tako da me njihovo smeškanje ostavlja prilično hladnom.

• Crkvu nije uspeo da uništi, a ni da demodira ni let „Apola 7", pronalazak „penicilina" i interneta, ali će je izgleda dotući najnovije pedofilske afere?

- Katolička crkva je opako načeta... aleluja! Sva ta silovanja dečačića koja traju već stotinama godina sad su došla na naplatu računa, pa se čak i papa tretira kao više nego sumnjiva osoba. Jer papa koji u osamdeset i nekoj godini nosi crvene „prada" cipele šalje jasnu poruku. Prvo da je bogat, bahat i da ga briga za sirotinju koju zastupa, a drugo da je u najmanju ruku čudan muškarac jer nosi crvene „prada" cipele. Katolička crkva je načeta na moju veliku radost i prvi put je prešla u defanzivu. Takođe, prvi put priznaje da je puna homoseksualaca, što samo po sebi nije loše, kad ne bi baš njih crkva proganjala, dakle, dvolična je. Mislim da nisu katolički sveštenici postali pedofili zato što im je celibat naređen, nego su ušli u Katoličku crkvu jer su pedofili i onda je to za njih fenomenalno mesto gde mogu nekažnjeno drapati dečake i pozivati na džihad protiv žena. Presrećna sam što sada u Irskoj niko ne ide u crkvu. Svi smo shvatili s kim imamo posla, ja odavno, a ovi siročići koji su iskreno verovali u 10 božjih zapovesti, koje su fantastične i ja ih se držim koliko god mogu, tek sad vide da ih se popovi ne drže i mislim da je ovo početak kraja Katoličke crkve. Sad je opet pitanje zašto se to baš sada dešava jer su mogli zbog istih tih stvari propasti i pre 50 godina. Nekome je baš sad zasmetala Katolička crkva, a mislim da se zamerila međunarodnom kapitalu, jer Katolička crkva je međunarodna korporacija. Crkva nije neka humanitarna organizacija, već su to veliki biznismeni i očigledno da je narasla više nego što treba i sad joj treba malo srezati krila da se povuče. Neka jača korporacija ih je uhvatila za vrat i kad se malo smire, onda će se zaboraviti i na pedofile i na pedere.

• Do kada će trajati fascinacija Obamom i da li je korektno da je nekom simpatičniji Sarkozi ili švalerčina Berluskoni?

- Ljudi osećaju potrebu za nadom ili će im život postati besmislen. Ako vi radite od jutra do sutra ne da biste živeli, već da biste preživeli, onda morate reći: „Aha, kad Obama dođe na vlast, možda će mi biti bolje." Amerika je crnog Obamu prodala da bi nam poručila: „Mi smo drugačiji, mi nismo više svetski policajci i sad smo mnogo mekši."

• Mnoge stvari su zajedničke Srbima i Hrvatima, pa i aktuelni napadi na Mesića i Tadića na „Fejsbuku".

- Zašto bi neko sada napadao Mesića? Ko je on uopšte danas? Mesić je sada samo bivša lutka na koncu i možda godi njegovoj sujeti da neko želi da napadne starca od 100 godina, kao što bi meni, koja imam 60 godina, godilo da mi neko na ulici zviždi, ali ne zviždi jer sam aut, kao što je i Mesić aut, ali na „Fejsbuku" se može svakome pretiti. Tako i Tadiću svako preti, ali i Mesić, Josipović i Tadić treba da se boje svojih. Ali ti preko „Fejsbuka" s njima ne komuniciraju.

• „Dim iz Aušvica je večan, a dim iznad Gaze je pičkin dim" je rečenica zbog koje ste dobili otkaz na TV Nova, a i postali sumnjivi američkom Stejt departmentu.

- To je najbolja rečenica koju sam u životu napisala. Pojedini Jevreji misle da im holokaust može biti alibi za sve zločine koje vrše trenutno nad Palestincima. Mislim da ne postoji večna žrtva sa velikim „ž", kao što ne postoji ni večni zločinac sa velikim „z". Ja bi trebalo, kao nekakva Hrvatica, biti doveka ustaša koja čim vidi Jevreja na 100 kilometara treba da se pokloni i kaže „oprosti". Ne pada mi na pamet, jer takozvano klanjanje smatram farsom. Šta se ti imaš klanjati onome koji sa onima koji su nastradali pre 60 godina i nema nešto zajedničko. Naprotiv, ponašaju se kao Hitler, kao neprijatelj svojih očeva i baka. I smeta mi ta jevrejska hipersenzibilnost jer oni definitivno misle da su ibermenši, nadljudi. Dakle, okej, ti misliš o sebi da si velik, ali ja mislim da si veliki koliko sam ja velika, ali i mali koliko sam ja mala. Mene užasava činjenica da mogu na ulici reći slobodno da su Švajcarci govna i svi će za mene reći da sam prostakuša, ali ako kažem „Jevreji su govna" svi će za mene reći da sam učinila zločin, jer je njih holokaust trajno definisao kao svece i žrtvu. Ali šta je sa Ciganima koji su se u istim tim logorima pretvorili u dim, pepeo, sapun ili deo nečije lampe u sobi? Gde su filmovi o Ciganima? Gde su ljubavni filmovi o Ciganki u logoru? Kako to da ne znamo nijedno cigansko ime koje je nastradalo u logoru? Meni to smeta. Jevreji su trajna žrtva zato jer imaju novaca da plate taj status. Oni ubijaju Palestince jer imaju lovu i jer im Amerika pruža pomoć. Sad, kada je Obama malo stegao kesu, odmah su ga proglasili antisemitom. Ali Obama nije stegao kesu na svoju ruku, već mu je neko rekao da to uradi, a taj neko je uložio u njegovu kampanju dve milijarde i 100 miliona dolara. I sad zamislite koje je njegovo polje slobode. On nema pravo ni zube da opere pastom koju mu neko ne diktira. Dakle, ako je on stegao kesu Jevrejima, to znači da je Amerika stavila malo Jevreje pod kontrolu jer je i Americi neko poručio „dosta je". Amerika je u frci velikoj i prodata je Kinezima, Arapima, pitaj boga kome i neko od tih vlasnika Amerike je rekao „daj malo te Jevreje smiri". Dobila sam otkaz jer sam palestinskoj pobijenoj deci dala ime. I to mi ne mogu oprostiti i ja se time ponosim. Zamislite, Stejt department kao problem u izveštaju o poštovanju verskih prava u Hrvatskoj vidi problem u meni, koja sam jedno obično hrvatsko piskaralo koje nema nikakvu moć. Ponosna sam na tu svoju epizodu apsolutnu i to je antologijska rečenica.

• To vam je bio drugi otkaz, a prvi put ste otpušteni kao žrtva Tuđmanovog režima.

- Bila sam prvi novinar koji je dobio otkaz u Hrvatskoj jer sam uvredila Tuđmanovu lentu. U ono vreme, iako Hrvatica, bila sam veći Srbin od svih Srba. Međutim, neki Srbi u Hrvatskoj su dobili bar nešto. Neke spaljene kuće su im podignute, poneko im se izvinio, ali zanimljivo je da mi Hrvati koji smo grozno prošli u Tuđmanovoj Hrvatskoj nismo nikad dobili ništa od izvinjenja i stvarno se pitam zašto su srpska prava u hrvatskom fašizmu veća od hrvatskih prava u hrvatskom fašizmu.

• Da li postoji opasnost da se čitava epizoda sa Obamom svede samo na ono njegovo obećanje krezavim crncima da će svi oni dobiti nove zube?

- Prodali su nam priču da će se crnac Obama brinuti o crncima i siromašnima u Americi. Ali on nije plaćen da bi sirotinji popravio zube, nego da je pridavi tako da nema vremena da razmišlja o smislu života.

• Onda bolje biti ciničan i zabavljati se švalerskim ispadima Berluskonija?

- Svi znamo da je Berluskoni kriminalac i to je manje više okej, ali kad kreše curicu od 18 godina onda je to problem. Međutim, to definitivno nikad nije bio problem jer je kresanje curice od 18, ako ti imaš 60, postalo normalno. Berluskoni se predstavlja kao jebač, a manje kao kriminalac, iako je on sigurno samo kriminalac, jer veliki jebač trenutno definitivno nije. Ipak je tu priroda učinila svoje. To su sve igre i ne verujem i da je Sarkozi neki veliki jebač, jer biti političar je posao od 24 sata, a ako imaš 50 godina i 24 sata radiš, mislim da tu nema trenutka kad ti se može dignuti. Obaveze su ti veće od seksualne snage.

• A ko će nama obećati da nećemo biti krezavi?

- Niko, jer niko vama nikada nije rekao da imate pravo na zube. Vi imate pravo da jedete toliko da ne crknete od gladi i da radite što više za što manje para. Ova ekonomska kriza je veštačka i ceo svet se pretvorio u uslužnu delatnost. Recimo, 90 odsto sveta samo prodaje, trguje, služi, radi po hotelima. Ostalih 10 odsto čovečanstva, Kinezi, Indijci i ostali, proizvode. Oni rade jer je cena njihovog rada nikakva, jednom rečju badava, a to mi ostali prodajemo i kupujemo za mnogo manje novca danas nego juče. Jedan radnik u Kini zaradi pola dolara na dan ili nedelju i niko se ne pita koja su njegova ljudska prava. Oni proizvode za ceo svet i baš briga Ameriku kakva su prava u Kini. Vrlo je zanimljivo i kako Kina rešava štrajkove i bune. Pre godinu ili dve, oko 500 kineskih kamiondžija je diglo glas i blokiralo saobraćaj, i oni su ih sve pobili, ali niko u Njujorku nije o tome raspravljao ili digao glas. Moćnom zapadnom svetu odgovara takva Kina, jer se obezvređuje cena rada u njihovim zemljama. Svako će reći „aha, ti nećeš raditi za tri ili pet dolara, ali Kinez hoće". Ipak, na kraju sve dođe po svoj račun, pa će na kraju ceo svet biti u kandžama Kineza, jer svako carstvo mora jednom propasti. Kinezi dolaze i njihov položaj je isti kao i naš, samo što mi imamo možda više slobodnog vremena, jer Kinez radi više od stoke i nema tajm-aut da razmisli šta mu se dešava.

• Ne daju mu ni „najki" patike koje danonoćno proizvodi na fabričkoj traci?

- „Najki" patike su simbol sveta u kome živimo. Kada su takozvani huligani u Beogradu na onim demonstracijama za Kosovo, krali „najki" patike, ja sam ih branila. Jer ako ti država prodaje priču da nisi ljudsko biće ako ne nosiš „najki" patike, a ne daje ti platu da možeš da ih kupiš, onda je normalno da razbiješ radnju i uzmeš „najki" patike i kažeš društvu: „Eto, rekli ste da moram da ih imam i ja ih sad imam." Sve države u ovom našem eks-Ju prostoru tolerišu huliganizam na stadionu. Daju priliku rulji da se kontrolisano iživi na Srbinu, Hrvatu, crncu jer tako ne idu na banke i na vlast. Mi smo totalno pod kontrolom.

• Narod vas doživljava kao svog tribuna i borca za pravdu, a onda ih vi iznenadite izjavama da niste nikakav heroj niti borac za ljudska prava, već trgovac.

- To je istina jer se ne borim za ljudska prava jer se narodu ne može pomoći. A u narod svrstavam sebe, svoju decu i unuku. Samo govorim narodu svoje mišljenje i zato sam plaćena više ili manje. Živim od iznošenja svog mišljenja, a ne od borbe za narodna prava. I niko ko se predstavlja kao borac za narodna prava to nije, već se bori samo za sebe. Borac za nečija prava bi trebalo da radi u narodnoj kuhinji i pomaže sirotinji da umesto pasulja dobije komad mesa. To su borci za ljudska prava, ali zanimljivo je kod tih narodnih kuhinja da se njihovi sponzori uvek slikaju dok hrane sirotinju. Ne rade to tajno. Dakle, i to pomaganje sirotinji je u funkciji i zato ne verujem ni u kakve borce. Ne verujem u NVO, helsinške komitete. Verujem samo u novac. Bog je novac, a sve drugo su pizdarije.



Branko Rosić

Otisao Bekim Fehmiu ( iz e-Novina)

Jedan od najvećih jugoslovenskih glumaca, Bekim Fehmiu tragicno je okoncao svoj zivot  u svom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Fehmiu je otišao sa ovog svijeta u 74. godini.

Bio je glumcina i ljudina.

Ubio ga je fasizam. On je samo povukao oroz.

Neka pociva u miru.



***********************





Bekim Fehmiu je rođen 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Fakultet dramskih umetnosti je studirao u Beogradu od 1956. do 1960. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Slavu je stekao u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića (1967). Karijeru je gradio i u inostranstvu, a posebno u Italiji, gde je imao ugovor s rediteljem Dinom de Laurentisom. Sarađivao je i sa Džonom Hjustonom, Avom Gardner, Šarlom Aznavurom i drugima.

Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i Zlatna arena na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, za ulogu Halil-bega u filmu „Roj“. Bio je oženjen Brankom Petrić, s kojom ima dva sina – Hedona i Uliksa. Uliks Fehmiju je takođe glumac, a poslednju zapaženu ulogu imao je u filmu „Sutra ujutru“ Olega Novkovića.



U aprilu 2001. godine je objavio autobiografsku knjigu „Blistavo i strašno“ u izdanju Samizdata B92, koju je napisao još 1985. godine. Reč je o knjizi sećanja na detinjstvo provedeno u Sarajevu, Skadru i Prizrenu, u godinama pred početak Drugog svetskog rata do 1954.



Covek peva posle rata

Skupljaci perja



U intervjuu nedeljniku "Vreme" povodom izlaska knjige, pojasnio je zašto se povukao sa javne scene tih godina."Sva ona telefoniranja od Triglava do Đevđelije posle oproštajnog intervjua u Politici, aprila 1987. godine, pohvale za hrabrost, čestitanja, ništa mi nisu značili. Moj predosećaj, upozorenje, naročito sa pesmom Dušana Vasiljeva Čovek peva posle rata, koji kaže, "Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova..." a završava sa "O dajte meni, samo još šaku zraka, i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čast", ništa nije značilo. Postigao sam nulu, jednu apsolutnu nulu u atmosfri jahača apokalipse, prošavši kroz veliku duševnu patnju. Postigao sam ono, kao Stefan Cvajg u "Jučerašnjem svetu", izolaciju, usamljenost. To me nateralo da zapisujem dalja sećanja."

ZIVOT

Život se može sažeti u 4 boce...

...zar smo već na trećoj???

NOVI PARKIC U BANJALUCI

Nikao je jos jedan parkic u Banjaluci. Lijep!

Prepoznajete li lokaciju?

( Vi koji i sada zivite u Banjaluci - nema saptanja !)