Nepostojeće izvinjenje Tadićevog staforda, Bojan Toncic

Htjeli to drugi priznati ili ne, Hrvatska je na poslednjim izborima i za predsjednika drzave  i za Sabor okrenula ledja nacionalizmu i kriminalu, i jasno se opredijelila ka Evropi. Ma kako losa Evropa bila, ma kako duboka kriza u Evropi bila, svaka druga opcija je losija.  Ovo poslednje opredjeljenje ce formalno, na referendumu, uskoro biti i potvrdjeno. Rezultati nedavnih izbora daju osnovu da se tako nesto sa sigurnoscu, vec sada, moze tvrditi.

Ovo je sigurno dobra vijest za cijeli Balkan, jer, htjeli to neki priznati ili ne, Hrvatska je jedna od dvije najuticajnije drzave na zapadnom Balkanu. Sve dobro sto se desavalo ili se desava na Balkanu, kao i sve lose koje se desavalo ili se desava, nije moglo proci bez ucesca Hrvatske.

Da li je to ucesce bilo povod ili posljedica, pustimo da se u narednim decenijama o tome izjasne istoricari.

Sta se desava sa Srbijom, drugom najuticajnijom drzavom na Balkanu?

Izgleda, nista!

Ali nije tako. Desava se. Kao potvrda evo jedan clanak posudjen iz e-Novina.

On na prilicno indikativan nacin pokazuje trenutno stanje, koje, bojim se moze lako preci u trajno...

Jer, bojim se, da rezultati nastupajucih izbora u Srbiji nece donijeti rezultate slicne ovima u Hrvatskoj.

Kako bih volio da se moje bojazni pokazu neopravdanima, i da se nakon izbora u Srbiji izvinem zbog svog pretjeranog i nerealnog pesimizma!



*********************

U svom intervjuu nedeljniku Nedeljnik doskorašnji glasnogovornik svih zala koja su u susedstvo upućena sa Kalemegdana, potpredsednik srbijanske vlade Ivica Dačić, podsmevao se budalama koje su i pomislile da bi mogao iskreno da se pokaje, te pristojnom svetu koji ga se odvajkada gnuša. Ipak, čak i u Srbiji, u kojoj poodavno nema skandala, skandalozno je da ovaj pojavni oblik života izgovori da se ne izvinjava, a svi domaći mediji objave, kao i štampana stvar za koju je lagao i lupetao „Dačić se izvinio“, uz objašnjenje da je reč o izvinjenju istorijskih razmera.

„Ja nemam kome lično da se izvinjavam, meni su mnogi dužni izvinjenje. Kad je reč o partiji čiji sam predsednik, smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. godine i izvučemo pouke kako se to nikada ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili. Naročito je vidljivo kad pogledate da su ti problemi 11 godina posle petog oktobra gotovo isti, čak i veći... A greške može da ispravlja samo onaj ko je svestan svojih grešaka. Onaj ko nije svestan svojih grešaka, od njega nema ni koristi“, kazao je Dačić.

Bahato i razgoropađeno Tadićev pobratim u bolu konstatuje da bi, eto, on i njegova paramilitarna formacija trebalo da sagledaju sve što su učinili do 2000, 12 godina nakon silaska sa vlasti i dve decenije nakon što su započeli krvavi, zločinački rat. Pouke da izvuku da im se ne ponovi. Silazak s vlasti.

Mogli bi da se izvine, „u tom smislu“ (u kom) zbog „problema“ koji su nastali u to vreme. Spodoba tvrdi, vređajući razum relativno normalnih ljudi, da su sve žrtve i patnje koje su ostale iza Socijalističke partije Srbije „problemi“: više od 250.000 poginulih, 15 000 nestalih, tri do četiri miliona izbeglica, ranjeni, osakaćeni, žrtve torture, silovanja, pljačke. Genocid, masovni ratni zločini protiv civila i zarobljenika, zločini protiv čovečnosti. Potom, dugogodišnja izolacija, zaostajanje, ispiranje mozga sa nesagledivim posledicama, meteorski uspeh najnižeg soja. „Desili“ se. Nužna pretpostavka tog zla bili su Slobodan Milošević, pokretači i promoteri, intelektualni i kama-realizatori, ideolozi, satrapi i gebelsi poput Ivice Dačića, zaštitnog lica uspešne kampanje krvavog beogradskog brenda, osvajačkog rata koji nikad ne izlazi iz mode. To su za prvog policajca Srbije „problemi“ zbog kojih su „možda delom bili krivi“ on i njegova zločinačka skupina odmetnika. Dakle, „možda“ i nisu, nisu uopšte, nisu ni „delom“.

Ti „problemi“ su, tvrdi ovo, „11 godina posle petog oktobra gotovo isti, čak i veći“. Ne, nisu, ono što je Miloševićeva banda učinila za deset godina vladavine u kojoj je uživao i Ivica Dačić ne može da bude veće i strašnije.

Nije odoleo intervjuisani, morao je da ponovi svoje propagandističke tlapnje, sve u brizi za Srbe na Kosovu koji mogu da prođu kao njihovi sunarodnici na starijim sestrama barikadama u Krajini, tamo gde su ih huškali Milošević i Dačić.

„Ja govorim o tome da će se situacija na terenu iskomplikovati. Pitanje je veliko da li su Srbi u Krajini ili u Bosni hteli da dođe do rata ili ih je situacija dovela do toga posle raznih događanja kao što je onaj na čuvenoj svadbi u Sarajevu ili na Plitvičkim jezerima. Mi ne smemo dozvoliti da se lavina zakotrlja“, tvrdi Dačić.

Očigledno policajac zna da će se stvari iskomplikovati, kao što je znao dok je davao instrukcije snajper-barikadistima od početka nove balvan-revolucije. Ali, ovde je najvažnije njegovo čitanje novije istorije u kojem je dovoljno pomenuti svata na Baš čaršiji koga je ubio kriminalac i opravdati Srbe za 1.425 dana opsade, najduže u istoriji, 12 000 mrtvih, od čega gotovo dve hiljade dece. To, stvarno, ne treba da se dozvoli, takva „lavina“ koju baštini Socijalistička partija Srbije, beogradski naredbodavac i finansijer Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Ne smeju se ponoviti ni Plitvice, teroristički napad Martić-Miloševićevih Srba na hrvatske redarstvenike u kojima je bila po jedna žrtva s obe strane. Ali je svako pominjanje bilo kojeg toponima znak da se tamo negde desilo nešto Srbima koji su bili nevini, a Dačić dobro zna da se pomenuti isprani mozgovi njegovih konzumenata i potencijalnih glasača, nakon njegovog patriotsko-informativnog rata, ne mogu vratiti u normalu.

Konačno, suštinski krivac za sve što je, vređajući građane Srbije izgovorio pandur, je predsednik države Boris Tadić i on će za to da odgovara, vrlo brzo. Deluje Dačić onako moćno, baš kao staford koji je odgrizao devojčici uho, on takve ujede, zapravo, prakticira svaki dan, ali neće odgovarati kao ni četvoronožni krvolok. Odgovaraće Tadić. Znamo, nije on gazda ove zveri, ali je pošto - poto hteo da se druži s njom, zarad opstanka na vlasti, pazario dok je još mislio da može da je kontroliše. Ništa od toga, ni pomirljivi sertifikati o pobratimstvu, zajedničke čitulje, ni indulgencije, ni raspoređivanje najžešćih iz nakota na strateška mesta, priroda zveri je takva, a potencijalni je staratelj pokazao nesposobnost i krajnji nemar, ugrožavajući bezbednost građana. Dačić će da bude još bolji na izborima, mnogima će tek tada biti jasno da on, zapravo, ne može da ima staratelja. I da, ma koliko se upinjao, i izbegavao lipu, ne može da bude ništa osim bahatog klona Slobodana Miloševića.

I to je deo izborne ponude.