Markes: ZALJUBLJEN U LJUBAV.....

Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada

misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada

prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,

i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali

nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.

Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.



Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo



zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.

Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u”sladoledu od cokolade”.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno izlagao

potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da

izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu

poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.



Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni

poljubac njihovih latica...Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota?

Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.



Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih

zaljubljen u ljubav.



Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju

kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.



Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.



Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.



Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine,

a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom,

po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek.

Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo

jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.



Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od

vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da

umirem...



Gabriel Garcia Markes