MASINO PISMO

Da nije sve uzivanje na putovanjima na kakva se otisla Masa, da su ta putovanja ispunjena i izazovima i nepredvidivim okolnostima, to smo pretpostavili. Masa mi je odobrila da objavim jedno njeno pismo o jednoj uzbudljivoj avanturu koja i nije bila bas bezazlena, ali dio je putavanja na koje se uputila. Neke od slika su vec ranije objavljene, ali ponavljam ih, jer one pripadaju ovoj prici. 



***************************************

Sacuvaj ovo da citas za vikend ,kad imas malo vise vremena!



Mozda i nisam u pravu, ali ja mislim da se ovako desilo....Vulkan u Kolombiji...Ja mislim da sam isla okolo Nevado del Ruiz!!! Ja mislim...Bila sam u Salento, sto je malo mjesto izmedju dva druga mala mjesta, Armenia i Pereira....Poznat je po coffee plantation i Cocora Valley gdje su wax palm trees, koje su najvise palme na svjetu (te slike tek dolaze).... Nas troje odlucimo na mali izlet od nekoliko dana. Rentali smo sator (za koji smo drugi dan saznali da propusta vodu), kompas, kupili smo sir, ali smo oboje zaboravili!!!! Tako da, upravu si ona kuhinja, koja je dan tri predivno mirise!!!!

I tako nas troje smo prvi dan iz Salenta djipom do te Valle de Cocora, i onda oko 9 sati ja mislim uzbrdo....tu smo imali gdje spavati, mjesto se zvalo Primavera....a da nismo imali mapu nego smo uslikali nesto sa zida, a nije bas valjalo... e drugi dan smo zalutali, i skontali da sator propusta.....treci dan kad smo stigli do jedne kuce rekao nam covjek da se vratimo...i to uzbrdo, nije nam htio rentati konje, za koje sam se ja molila cjeli dan....onda smo taj dan napokon stigli do mjesta gdje smo trebali biti dan prije...Tu su hot springs, tu je covljek napravio kucu, i par kao bazencica od te vruce vode u koju ja nisam ni pomislila ulaziti posto bi se morala skinut a to nebi tad ni za milion dolara, jedva sam se skidala za v.c....i da odatle ljudi (koji imaju energije) se penju do vrha. Mi naravno nismo...Culi smo za ovog covjeka prije par dana i rekli su da nije jako ljubazan, da dozvoli samo da stavis sator.....A nama je kuhao i spremao, i svasta nesto dao, meni je najdrazi bio mint caj, koji je u istom trenutku i brao i pravio....Izgleda da kad je vidio s koje strane smo mi dosli (sto je naravno skroz pogresna, blatnjava, strana na koju ni konji nemogu), cak i on je imao srce da nas zali....Nikad mi sladja nije bila riza za prilog, krompir za glavni obrok i spagete za desert!!! Naravno sve skupa u tanjir, mozda jedan zacin iz baste, i divota.....

E mislili mi ujutro ce on nama dati konje, kad u 6 ujutro shavtimo da nema nista od konja, ali ide vodic za 5 minuta pa ce nas odvest do sljedece kuce sto treba biti 5 sati odavde, i tu cemo dobiti konja......Nabrzake ti spertlam moje blatnjave, mokre patikice, ali aj ti sklopi ono malo cudo od satora za pet minute, i puff ode vodic......Sad smo morali sami...Plan je bio doci do te kuce, uzeti konje do jednog gradica, i onda autobus kuci. To je jedan malo veliki krug....E stigli mi napokon cak sami, bez vodica, do te kuce. „Zeno mozemo li mi rentati konje?“ „Da, naravno“....Pola sata kasnije, nema sanse....Ali makar nas je nahranila.....I kazu nam u koje selo da idemo (ja mislim da se zvalo Huntas). Cetiri sata odavde.....jeste ali kad trcis, mi krenilo sto smo mislili brzo, ali 4 sata poslije zahvaljuljuci nasoj sreci ( da kupila sam potkovice iz blata i kacila na ruksake ne bi li bilo malo srce. Ipak sam zaboravila sir u frizideru i jeli smo same sardine, 4 dana).

Stize nas covjek koji je krenuo 2 sata poslije nas. Shvatili smo da njemu trebaju cetiri sata do Huntas, nama ne bas...E, on nas je spasio. On i i moja potkovica, koju sam poklonila Holandjaninu iz Salenta a koji mi je dao njegovu vrecu za spavanje. Ta vreca je bila prava stvar...bolja nego onaj sator... I da stigli smo do Huntas. Svi smo se dobro skoncentrisali da trcimo, uzbrdo nizbrdo kroz djunglu. Ovo je bio pravi test. I stvarno najstrasniji i najbolji dio....Ja mislim da sam tri puta iskrenula nogu ali ni sekunda da kazem nesto, nego gore i trci brze pa mozda, ako niko nije primjetio, nije se ni desilo....Uglavnom zivi stigli u taj gradic, prenocili. A da, vecerala sam cokoladu i kakao u koji sam stavila kocku cokolade, i prvi put mi je bilo muka od cokolade...

Sutradan jedan autobus do grada, Ibague, onda drugi autobus do Armenia, i treci u Salento. The end....to je taj krug....

Pa sad reci da sam kratka sa recima....Davno sam ja nauclia samo pricat sve najbolje, lakse mami a jos lakse i meni...tako da moj ujko sve je divno!!!!Kad ti je mama brigedjija.....I tako, moj ujkic ja uzivala u blatu i svemu, a sam si vidio slike pa mozes i zamisliti....A ti pazi sta pricas da mi se Sladja ne sekira!

cmok cmok

Masa



PS...Nemoj se briniti. Ni luda opet ne bih ovako. To je bila velika skola za koju je potrebna priprema , i kako to sve uraditi sigurnije...