MIROSLAV - MIKA ANTIC: DRUGA STRANA VETRA

Zeljko Saric, za mene kapetan duge plovidbe, jer je preplovio Atlanski okean poslao, i kaze:

'Da uzivate malo u lijepoj poeziji...'



*********************************

DRUGA STRANA VETRA

TI MISLIŠ : MORE SU SAMO LAĐE

I SAMO DALEKA PUTOVANJA . . .



MORE JE, KAD ČOVEK U SEBI NAĐE

MUDROST KAKO SE BUDAN SANJA

I KAD SU DANI SLANI I SIVI,

MUDROST – KAKO SE SASVIM ŽIVI.



MORNARI SE, USTVARI, NE RAĐAJU

POSTAJU OD SVOJE MAŠTE NAJZLATNIJE.

SAMI SE OD SEBE SEBI DOGAĐAJU,

SVAKI PUT ČUDNIJE...NEVEROVATNIJE.



MOŽDA I NE ZNAŠ...

SVI NA SVET DOĐU

S NEKOM KOMETOM ŠTO JE PALA...

MORE JE OPNA KROZ KOJU PROĐU

NA DRUGU STRANU – OGLEDALA.



ŠTA ČEKAŠ ?

ŠTA GNJAVIŠ ?

ŠTA METILJAVIŠ ?

PRODAJ ŠTA IMAŠ I KUPI VREĆU...

NATRPAJ U NJU SVU SVOJU SREĆU.



ISPRAZNI DŽEPOVE...SVE ŽIVO PRODAJ...

PA TOME, OTKUCAJ SRCA SVOG DODAJ.

I MALO KRILATIH ŽELJA DODAJ...

I MALO PROMUKLE PESME DODAJ...



BACI NA RAME U CIK ZORE

I – PUT POD NOGE...PRAVO NA MORE.

RASPRODAJ STVARI, NOVE I STARE...

ŠTA ČEKAŠ ?

IDI U – MORNARE !

IDI I VIDI – ŠTA SU MORNARI...

DIVNA DEČURLIJA I DRUGARI.



POJEDI S NJIMA ZALOGAJ HLEBA,

PROGUTAJ GUTLJAJ VODE I NEBA,

POSRČI PONEKU PSOVKU SLANU,

ISTUŠIRAJ SE U - ORKANU.



POSTAĆEŠ LUĐI OD SVAKE BURE.

POSTAĆEŠ MLAĐI OD SVAKOG PROLEĆA.

DOŽIVEĆEŠ ZA DESET GODINA,

ŠTO NIKO NE MOŽE ZA TRI STOLEĆA!



MORNARI I ZVEZDE ČUDESNO ZNAJU

DA VEČNO NAMIGUJU I VEČNO TRAJU.

KAD LJUDI OSTARE , ODU U PENZIJU...

A MORNAR ? U NEKU DRUGU DIMENZIJU.



I KAD JE DEDA, JOŠ SE NE DA...

JOŠ U DALJINU ČEŽNJIVO GLEDA...



DO SMRTI, ON SAMO SA SUNCEM DRUGUJE...

TONE U NEKU MEKU ČAROLIJU...

NE VREDI DA SE ZA NJIM TUGUJE,

NE VREDI SUZE DA SE PROLIJU.



MORNAR NE UMIRE...

ON MIRNO ODE

NA ONU STRANU NEBA I VODE...

U NEŠTO SLOBODNIJE OD - SLOBODE !



KAD VIDIŠ MORNARA,

NE PITAJ - ŠTA MU JE...

PUSTI GA...

ON MNOGO VOLI DA SAMUJE...

ON SAMO TREPNE I - KAD GOD HOĆE

STVORI PARČENCE DIVNE SAMOĆE !



MORNARI I ZVEZDE

ČUDESNO ZNAJU

DA VEČNO NAMIGUJU

I - VEČNO TRAJU...



O, MORE SUROVO !

O, MORE PLAVO !

O, MOJA ČVORNOVATA GLAVO !



MNOGO ME PUTA VETAR ŠLJAPIO,

MNOGO SAM GORKIH BURA ISKAPIO,

ALI - BAR SAM SE I SUNCA NAPIO !



I, KAD MI STAROST KRILA SKRATI,

I SNEG U OČIMA POČNE DA VEJE,

ZNAM : BAR SE NEĆU POKAJATI,

ŠTO SAM UMEO DA SE SMEJEM !

PIJUCKAM VETAR...

GRICKAM MESEC...

A JEDNA SUZA DRHTI U OKU...



I - PLOVE SVETOVI...

DALJINE PLOVE...

U MENI SEĆANJE TIHO KRVARI,

A MORE I DALJE ŠAPATOM ZOVE

I SA KATARKI MAŠU MORNARI...



A, KAD SE RAZGORE ZORE U LUCI,

OSTANE SMOTULJAK NEBA U RUCI.

I DUGO NA USNI BRIDI I BOLI

MODRINA SNA I MIRIS SOLI.

I SMEŠKAMO SE ... I JA I MORE...

KO KOGA MUČI ?

KO KOGA VOLI ?



BOGAT SI...IMAŠ OČI,RUKE...

I PUNE DŽEPOVE DOBRIH REČI.

PROTRČI NATRAŠKE KROZ SVE LUKE

I STARE BRODOVE NADOM IZLEČI.

ZUBATE KOTVE RUKOM ODVALI,

MORNARSKOM PESMOM NEK PLANE MRAK.

NEK ZA PLOVIDBU SVI SIGNALI

U PRAVCU DETINJSTVA DADU ZNAK !



VRATI SE MALO ,MATORI SVATE...

DA SAMNOM ZAJEDNO BUDEŠ DETE !



KO NIJE PLOVIO,

KO NIJE BRODIO,

KO SE OD ORKANSKIH VALOVA SKRIVAO...

TAJ, KAO DA SE UPOLA RODIO

I KAO DA JE UPOLA ŽIVEO...

I MOŽE OD TE POLOVINE

KOMOTNO JOŠ MALO DA SE SKINE...



TI MISLIŠ - MORE JE SAMO VODA...

MORE JE - OGROMNA, MUŠKA SLOBODA !

SAMO MORNARI I ZVEZDE ZNAJU

DA VEČNO NAMIGUJU I VEČNO TRAJU...

DA VREME UZJAŠU,

DA SVETLOST JAVLJAJU,

DA ŽIVOT KAO RAZRED PONAVLJAJU

I DA SE STALNO, STALNO OBNAVLJAJU.



UPAMTI, LUCKASTI SINE :



KO HOĆE U NEPOVRAT DA SE VINE

I BUDE BRŽI OD BRZINE

I SAZNA ŠTA JE VEČNA SLOBODA...

TAJ PRVO MORA DA ZNA DA HODA.



INAČE - MARŠ SA MOGA BRODA !



JA NISAM OBIČAN KAPETAN LAĐE...



JA MOREM PLOVIM SEBE DA NAĐEM !

JA MOREM PLOVIM I - SEBE LOVIM !