Dušan Radović (1922-1984)

Email koji ovih dana kruzi internetom podsjeca na Duska Radovica. Iako ste ga mozda dobili ili negdje vec procitali, iako smo i ovdje vec objavljivali Duskove umotvorine, mislim da je dobro  ponovo ih procitati. Radio program koji je Dusko nekada sa Beogradjanke vodio bio je mnogima neophodna pilula-lilula za preplivanje tezakog dan ispred sebe.

Koje pilule-lilule danas koristimo jer Dusko vec dugo, dugo nije s nama?

Da li se na radio talasima koje slusate, na TV koje gledate, pojavio neko ko vam pomaze da preplivate dan, onako kako je Dusko godinama pomagao beogradjanima?



***************************

Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.



Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni.



Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi je ne prepoznaju.



Jako volimo imati, ali ne znamo živeti od onog što imamo.



Ništa što imamo ne može nas toliko usrećiti koliko nas može učiniti nesrećnima ono što nemamo.



Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su ih poslednji put videli, nisu se drogirala.



Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti.



Početak svake sreće u srećnom je izboru želja.

Nema više normalnih. Svi smo manje-više ludi.



Neki kradu kao ludi, neki žderu kao ludi, neki piju kao ludi, a neki rade kao ludi ... i on su najludji od svih.



Malo novca kvari telo a puno kvari dušu.



Čovek je na velikoj muci: šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše ?



Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto na selu, ko nema na selu - naći će mu se nešto u mokraći .... Niko baš nije da nema nigde i ništa!



Došla su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve više.



Psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja.